Termin altcoin dolazi od engleskih reči alternative i coin, dakle to su alternative Bitcoinu, odnosno sve one digitalne valute koje nisu Bitcoin.
Sve kriptovalute osim Bitcoina su altcoini.
Setimo se Bitcoin je temeljen na programu otvorenog koda što znači da svako ko želi i zna može na temelju toga koda napraviti svoj vlastiti program sa većim ili manjim preinakama koje će mu dati neko određeno svojstvo ili svojstva koja će ga razlikovati od izvornog koda, te tako pokrenuti svoju kriptovalutu, dodeliti novo ime, znak itd.
Prvi takav altcoin nastao je 2011. godine i još uvek je dostupan i aktivan pod imenom Namecoin.
Njegova osnovna karakteristika koja ga razlikuje od Bitcoina jest ta što mu je prvenstvena namena da služi kao baza podataka za imena internetskih domena a da to pritom radi bolje nego do tada jedino dostupni Bitcoin.
Više o Namecoinu možete pročitati na https://en.wikipedia.org/wiki/Namecoin.
Nedugo nakon predstavljanja Namecoina, iste godine zaposlenik Google-a imenom Charlie Lee razvio je i predstavio Litecoin.
Litecoin je danas uz Ethereum najpoznatiji i najveći altcoin. Specifičnost Litecoina je u tome što se njegovi blokovi brže stvaraju, koristi drugačiji način kriptovanja, pa se transakcije unutra mreže brže odvijaju a ukupan mogući konačni broj Litecoina je 84 miliona naspram 21 milion Bitcoina.
Na navedenim primerima vidimo da je svaki od novonastalih altcoina donio neku novost, rešenje nekog drugog problema i dao doprinos ukupnom rastu ekosustava kriptovaluta.
Već površnim pregledom ukupnog tržišta altcoina (kriptovaluta) (https://coinmarketcap.com/) primetit ćete da sada već postoji više od 2.300 altcoina a i da taj broj neprestano raste pa se nameće pitanje postoji li stvarno potreba za tolikom brojem kriptovaluta i do kada će taj broj rasti.
Obzirom da se većina novih kriptovaluta bazira na slobodno dostupnim programima, za pretpostaviti je da će broj kriptovaluta rasti dokle god postoji neki razlog koji bi motivisao pojedinca ili grupu da napravi novu kriptovalutu sa točno određenim svojstvima prilagođenim nekoj usko specijalizovanoj funkciji.
Već sad su dostupne usluge kojom i vi možete sami uz nekoliko klikova i par eura napraviti svoju kriptovalutu, ali tu se postavlja pitanje kome i za šta će takva kriptovaluta služiti i vrlo je moguće da neće ući u širu upotrebu te da će završiti život u nekoj mapi na vašem računaru.
Svedočimo da je priličan broj kriptovaluta i projekata nastalih u prošlom velikom cenovnom bumu 2017. godine propao i nestao. Dobrom delu njih je svrha i bila samo da sakupe novac investitora i nestanu i prestanu sa radom, dok su neki ponudili fantastična rešenja, okupili timove razvojnih inženjera, partnerstva sa uglednim firmama i nastavile svoj razvoj.
Ukratko, kriptovaluta će biti koliko i knjiga, pesama, fotografija…
Tako da sve dokle god neko ima potrebu za novom, boljom i učinkovitijom za neku svrhu.
I ne samo to, verujem da će postojati i kriptovalute namenjene za jednokratnu upotrebu; na primer kojima bi se potvrdio dolazak na određeni koncert ili sportski događaj, a nije mi teško zamisliti da će u ne tako dalekoj budućnosti svaka osoba, firma, grad, ili neki drugi entitet imati jednu ili više svojih kriptovaluta kojom će promovisati, vrednovati i doprinositi napretku svojih usluga, proizvoda ili čemu već poželi.
Ako znamo da se za rad kriptovaluta ne treba ishodovati dozvola od strane centralne banke, grada, ministarstva, vlade niti bilo kojeg višeg autoriteta, a takva kriptovaluta je odmah po svojoj naravi dostupna u svim delovima sveta biće zanimljivo pratiti kako će se sve veća upotreba kriptovaluta odraziti na naše svakodnevne živote.
Izvor: Moj Kripto
